Svijet Automobila - Srbija

Pumpadžije koje budu točile loše gorivo biće novčano kažnjavani

Javno objavljivanje, novčani penali i zatvaranje uskoro bi mogle da budu kazne za vlasnike benzinskih pumpi koji prodaju nekvalitetno gorivo, koje nije u skladu sa standardima.

Mnogi će reći da je to nemoguće uvesti u Srbiji, ali malo njih zna da evropski stručnjaci, za račun Vlade Srbije, već rade na sistemu za kontrolu kvaliteta naftnih derivata.

Retki su vozači u Srbiji koji se nisu žalili na kvalitet goriva natočenog na pumpi. Većina njih po radu motora, a pre svega potrošnji može da primeti kada je benzin loš.

Mnogi naftaši, mahom iz većih kompanija, poslednjih godina upozoravaju da ne postoji monitoring kvaliteta derivata. Tržišnja inspekcija, kojoj je to u opisu posla, za početak nema dovoljno ljudi, a kamoli sistem, znanje i opremu za tako nešto.

Stručnjaci ističu da je tržište u početnoj fazi stvaranja u uslovima slobodnog uvoza i formiranja cena. Ta faza je i dalje opterećena posledicama onoga što se dešavalo na tržištu tokom sankcija i nedostatkom stabilnog i potpunog zakonskog okvira. Kao dokaz navode podatak od oko 1.400 pumpi, što znatno prevazilazi optimalan broj ako se uporedi broj stanovnika i situacija u okolnim zemljama.

Zaštitu od nesavesnih vlasnika benzinskih stanica vozači nemaju, ali postoje dobre šanse da je dobiju. Prema rečima Vasila Kantičarova, bugarskog stručnjaka koji radi na ovom projektu, za monitoring su neophodni zakoni, standardizacija, finansije, najmanje tri nezavisne laboratorije i uređaji za testiranje.

- Nije baš najsrećnije rešenje što se potrebni propisi u Srbiji nalaze u više zakona. Veliki nedostataj je što nema potrebnih laboratorija, kao ni uređaja za testiranje. Stručnjaci EU sada rade na propisima, dok će biti potreban novi projekat za nabavku opreme i obuku ljudi – navodi Kantičarov.

Kontrola, navodi on, ima za cilj da zaštiti kupca, njegovo zdravlje, svojinu i vazduh. Namera je i da se utvrdi poreklo nekvalitetnog goriva, da li je reč o namerno izazvanom nepoštovanju standarda -prevara, ili o nenamernom, greška u preradi, transportu ili skladištenju. Monitorning, uveren je on, sprečava prevare, smanjuje sivo tržište i mogućnosti za korupciju.

Kantičarov kaže da sistem kontrole primenjen u EU uvek nađe krivca. Tako je nadležna služba u Bugarskoj imala slučaj dve pumpe na dva kraja istog sela, koje je snabdevala ista naftna kompanija, ali je kvalitet bio različit. Kontrolisali su pumpe, rafineriju, skladište, ali ispostavilo se da je problem bio u cisternama.

- Razumem srpske vozače kada kažu da je gorivo različito na pumpama istih kompanija u dve različite zemlje ili čak u samoj Srbiji. Pojedina goriva kada stoje u skladištu gube na kvalitetu – ističe Kantičarov.

Broj analiza potrebnih da monitoring bude kvalitetan određuje se u zavisnosti od potrošnje goriva, broja automobila, stanovnika i benzinskih stanica.

- Za vašu zemlju trebalo bi uraditi po dve analiza na svakoj pumpi, koji ima oko 1.400, što je oko 3.000 uzoraka I to košta oko 750.000 evra – računa Kantičarov.

On ističe da u EU naftne kompanije plaćaju troškove testiranja ako su rezultati pozitivni odnosno ako gorivo ne ispunjava propisane kriterijume. Jedna laboratorija nalazi se u rafineriji, druga je namenjena samo potrebama institucije za kontrolu, a treća je nezavisna i služi kao kontrolna.

Kantičarov obećava da će stručnjaci EU uraditi svoj deo posla u pripremama za monitoring. „Ali samo od političara zavisi kada će to zaživeti”, uveren je Bugarin.